Svakako da se element vetra kao obnovljive energije ne moze ignorisati, ali jedna od manjkavosti je da mi nemamo propisna merenja na recimo 60m visine, gde su sasvim drugi parametri od klasicno meteoroloskih merenja na visini od 20m visine.Postoji u proracunima, parametar koji izracunava stepen iskoriscenosti izmedju datog meteoroloskog merenja i potencijalne visine na kojoj se gradi vetroelektrana (wind shear), ali na vecim visinama postoje i drugi parametri koji odredjuju kolicinu zahvacene energije, kao sto su pravac duvanja, udari vetra, kontunuitet duvanja.Sto je visina veca, veca je i brzina vetra, pa se snaga snaga visestruko uvecava prema Betz-ovom zakonu.Uvecava se sa trecim stepenom brzine duvanja vetra, tako da to nije uopste zanemarljivo.
Posto autor bloga, ne namerava da blog cini edukativnim, vec da ukaze na postojece mogucnosti operacionalizacije proizvodnje energije u svrhu sto veceg angazovanja sopstvenih kapaciteta, ovde ce biti ukazano na nekoliko smernica, gde se svako moze informisati o ovoj naizled lakoj nauci, ali rekao bih da nije bas tako.
Da ne bi duzili, preporucujem jedan odlican sajt, mozda najbolji na netu
Posto postoji satelitska veza sa meteoroloskim prilikama, podaci su tacni i azurni. Sam uput o teoriji koriscenja energije vetra, je toliko dobar, da licno autor smatra, ako neko razradi sve sto je na sajtu, moze postati dobar inzenjer u ovoj problematici. Naravno da je potrebno i jedno predznanje nivoa srednje skole.
Jednu zanimaciju koju bih ovde postavio za svakoga, jeste grubo, empirijsko izracunavanje energije vetra u svakom trenutku, tako da citalac bloga moze za par minuta da stekne predstavu koliko mu energije vetra duva nad glavom.
Naime, potreban je podatak o trenutnoj brzini vetra u m/s, koja se svakog trenutka moze dobiti ovde:
Mozete napisati recimo Serbia, pa dobijete sve lokacije u Srbiji, pa tamo imate trenutnu brzinu vetra u m/s, za recimo grad gde stanujete ili vam je od interesa.
Iz donje tabele izaberite brisanu povrsinu rotora vetroturbine, koju zamisljate negde u svom dvoristu ili negde gde biste da imate vetrogenerator:
Nominalna snaga [KW] | 25 | 100 | 225 | 550 | 750 | 1650 | 2500 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
Precnik rotora[m] | 10 | 17 | 27 | 40 | 50 | 71 | 80 |
Brisana povrsina[m2] A | 78.5 | 227 | 572 | 1256 | 1962 | 3957 | 5024 |
P = 0.61x A x v3 [W]
Gde je A povrsina izabranog rotora, v is wind speed in m/s you found today for your area.Ako ste na primer izabrali nominalnu snagu vetrogeneratora od 100KW, to odgovara precniku rotora od 227 m2, pa ako je recimo brzina vetra 7m/s imacete racunicu:
P = 0.61 x 227 x 7 x 7 x 7 = 47,495 W ili 47.49 KW
To jeste jedna gruba procena, time sto ce snaga biti jaca zbog vece visine od merene.Ako u racunicama koristite srednju godisnju brzinu vetra, onda to racunajte za nekih 20% manje, pomnozite sa 365x24 i imacete koliko bi takva turbina mogla da vam isporucuje kilovata. Empirijski, ali dovoljno tacno da steknete predstavu
Ovo nije ni najmanje naivno, jer recimo raznorazne institucije, kao opstine, skole itd mogu na odredjenim profitabilnim lokacijama da izgrade takvu turbinu, pa time, ne samo isplate utrosak struje, nego u uslovima prikljucenja na sabirnice distributivnog sistema i imaju novcanu korist.To su vec dokazane ekonomske beneficije na zapadu.
U svakom slucaju oprez
Bez savetovanja i aminovanja od naucnih instituta, to se ne sme graditi. Po stampi se prozimaju kojekakvi amaterski komentari, pa se razbacuju stotinama megavata ili nekim drugim ciframa u stilu: energetska sila itd. Farme vetroelektrana, ako nisu dobro koncipirane, ako nije izvrsen dobar izbor (optimalan) snage, raspored vetrogeneratora i drugi niz elemenata, veoma lako mogu biti neefikasne. Ako placa konstruktor ili neki darodavac nikakva steta, ali ako se zaduzi stanovnistvo ( a hoce) moze biti jedan u nizu promasaja na koji smo navikli i imamo svemirskog talenta. Studija izvodljivosti kao i studija novcane efikasnosti mora biti dobro utemeljena na cinjenicama.Autoru bloga jos nije poznato da su usvojeni standardi oko gradnje VE. Taman posla da budu. A kao sto sam rekao nemamo ni visegodisnja adekvatna merenja na specificnim visinama.Sve je to danas kompjuterizovano, postoje odlicni softveri ali nema podataka.
Informacijom se vlada svetom, a tackom oslonca se pomera zemaljska kugla sto bi reko Arhimed.
Odlican sajt za obnovljive mogucnosti vetra, sunca i vode, mozete videti ovde:
Sajt za obnovljivost.Pogled sa satelita.
Preporucujem da pogledate nase hidro mogucnosti koje su iznad prosecnih.
